Povremeno bih da nešto kažem, da dam komentar za neko izdanje ili pojavu na strip sceni. Nemam vremena za ozbiljne i studiozne analize i tekstove, ali zato ću povremeno nalaziti vremena da na stranici Moj pogled, opušteno (kao da pišem dnevnik) to kažem/napišem.

---

Unos: 02.12.2007.godine
     Nosim na svojim leđima dugačak čitalački staž i danas - pogotovo danas u ovoj strci i frci koja se javi sa odrastanjem, porodicom i nekim novim vremenima suludog tempa života - mi je teško naći strip koji ću pročitati od korice do korice, u jednom dahu, i reći: "Da, to je to!". Čuj, pročitao od "korice do korice"?! Pročitao sam ga jednom dnevno, celu prvu nedelju kada sam ga nabavio. Pročitao i "Svagdanju borbu" sklonio na policu, kako joj se ne bih prečesto vraćao. Šta je to tako sjajno u tom stripu? U stripu kojeg, da sam ga prelistavao u nekoj prepunoj striparnici, ne bih kupio jer crtež nije toliko atraktivan da se kupi bez dileme vredi li ga pročitati?!
     Crtež nije za svakoga primamljiv i prihvatljiv. No, znalcima će biti jasno da Manu Larcenet ipak ume crtati, ali da mu nije primarni cilj impresionirati slučajne kupce/prolaznike. Iako nepretenciozan, crtež svakako ima sjajnih momenata.
      Sa scenarističke strane gledano, reč je o priči koja nosi pečat savremenih trendova autobiografskih, i dogmama neopterećenih radova. Strip se hrabro bori sa stvarnom ljudskom pričom, i pored toga ne gnjavi filozofiranjem već se jasno i brzo čita. Baš onako kako današnji tempo života traži i dozvoljava. Treba li reći da je strip inteligentan, da nosi snažne poruke i životnu filozoviju jedne nesigurne ličnosti. Ne, neka vas prethodna rečenica ne plaši. Već sam napomenuo, pored svih poruka i filozofije, strip se lagano čita i u njemu se uživa. Jednog trenutka te zasmeje, već sledećeg dovede do suza. Ako volite nepretenciozna dela možete ovaj strip čitati kao zabavno štivo. Ako od stripa očekujete nešto više od zabave, nećete ni jednog trena zažaliti što ste ga pročitali. I sa nestrpljenjem ćete iščekivati drugu knjigu.
     Dakle, maksimalna preporuka, uz napomenu da je izdavač Fibra, kuća Marka Šunjića krivca za postojanje jednog od najvažnijeg strip portala, www.stripovi.com, na našim prostorima.

---

Unos: 21.09.2007.godine
     Napokon! Rekoh sebi, pre par nedelja, kada sam pročitao prvu svesku nove edicije Amazing Spider-Man, Bookglobe-a. Da, to je Spajdermen na kakvog sam naučio. Kao čitalac klasičnog Spajdermena u izvedbi J. Romite Seniora, Busceme, Ross Andrua, Gil Kanea, John Byrne-a... Kao čitalac koji je mogao da se oduševi pojedinim spajdi novitetima, kako dizajnom crnog kostima, tako i različitim crtačkim eksperimentima. No, ni jedan me nije vratio starom osećaju čitanja spajdija sa guštom. Mogao sam se u nekim slučajevima diviti crtežu, ili stilizaciji, negde koloru, a ponekad i scenarističkim pomacima,... ali to nikada nije bio kompletan užitak. Napokon, pojavio se, za nas ovde, novi Spajdermen, koga crta John Romita Junior, po scenariju J. Michael Straczynskog. I on mi je pružio baš to što želim da osetim kada čitam Spajdermena. Priča bez odugovlačenja i prenemaganja, ne previše brza kako se ne bi izgubila jasnoća radnje. Crtež je posebna priča. Jednom rečju: odličan. Stilizovan taman toliko da bude dovoljno realističan da ne mislim da je u stripu reč o nekom super-heroju punoglavcu, a opet dovoljno moderan da se vizuelno ravnopravno bori sa svim novim medijima. Kolor, nije prevište napadan i ne ratuje sa crtežom, kao što je česta mana kod korišćenja digitalnog kolora od strane novih generacija kolorista koji bi hteli da budu važniji od crtača.
     Sve u svemu, k'o što rekoh na početku: Napokon! To je pravi Spajdermen. Nadam se da će potrajati i da će ga biti češće, Barem dok se ne stigne američko istoimeno izdanje...:)